Sadnice Kivija

Kivi je višegodišnja listopadna biljka puzavica. Izgledom je slična vinovoj lozi. Tokom zime, u periodu zimskog mirovanja može kraće vreme podneti i temperaturu od -10 °C, ali početkom vegetacije otpornost na hladnoću naglo pada, pa temperature od -1°C za vrlo kratko vreme mogu prouzrokovati štete. Mladi izdanci u proleće vrlo su osetljivi na hladnoću, pa kasni prolećni mrazevi nanose prilične štete. Kivi traži mnogo vlage tokom sezone rasta, pa je nephodno. Mladi izdanci su osetljivi na vetar, zato kivi treba saditi na položajima zaštićenim od vetra. Sadnja kivija obavlja se tokom zime ili početkom proleća pa se preporučuje priprema terena u leto odnosno u jesen prethodne godine. Kopaju se jame toliko duboke i široke da se u njih nesmetano može postaviti sadnica i malo stajskog đubriva.
Kivi je biljka koja se plitko ukorenjuje, u zasadima se ne primenjuje česta obrada zemljišta. Ukoliko se primenjuje obrada zemljišta, ona mora biti što plića, da ne bi došlo do oštećenja korena.
Zimska rezidba obavlja se u vreme mirovanja u januaru ili februaru. Nabolje vreme za rezidbu je 20-30 dana pre početka vegetacije. Letnja rezidba ima za cilj provretravanje krošnje kako bi se omogućilo prodiranje sunčevih zraka do letorasta (jednogodišnji izdanak biljke). Tokom jedne godine obično se izvode tri zelene rezidbe. Prva se izvodi u aprilu ili maju, druga nakon cvetanja, pre rasta ploda, a treća rezidba obavlja se početkom avgusta ili ranije. Kivi ne podnosi sušu. Za plodove kivija je teško odrediti vreme berbe jer se na plodu sa spoljašnje strane ne događaju promene kao kod kod drugih voćnih vrsta. Optimalno vreme berbe je od kraja oktobra i u prvim danima novembra.