Aronija spada u porodicu ruža . Aronija je listopadni žbun, visine 2-3 metra i oko 2.5 metra širine. Cveta krajem aprila. Listovi su ovalni, u vegetaciji su tamnozelene boje, dok u jesen imaju jako crvenu boju. Cvetovi su bele boje, širine 12 mm i skupljeni u grozdove. Grozdovi imaju od 10 do 15, a na vrhovima mladica čak i do 30 cvetova. Cvetanje traje oko 10 dana. Cvetove oprašuju uglavnom pčele, ali je moguće i oprašivanje vetrom. Aronija je samooplodna biljka. Okrugli, ljubičasto-crveni plodovi koji nastaju od cvetova redovno se pojavljuju u velikom broju. Veličina ploda je od 6 –13mm, a težina 1 –1,5 g. Plodovi su u početku prekriveni belkastim slojem, sazrevaju u avgustu. Meso ploda ima jaku crvenu boju, slatko kiselog ukusa i gorku aromu koja podseća na borovnice. U plodovima nema koštica, a semenke su sitne. Aronija uspeva u različitim klimatskim područjima. Najvbolje uspeva na područjima sa većom vlažnošću zemljišta i vazduha. Pri sadnji aronije treba izbegavati veoma suvo peščano zemljište. Mraz ne može naškoditi stabljici i cvetu aronije. Cvet je otporan na niske prolećne temperature, dok sama biljka podnosi temperature i do -30°C. Plodovi sazrevaju od početka do sredine avgusta. Potrebna je samo jedna berba zato što svi plodovi dozrevaju skoro u isto vreme. Berbu treba početi na početku zrenja kako plodovi ne bi došlo do prezrevanja I opadanja plodova. Berba se može vršiti mašinski ili ručno. Nakon berbe plodovi se moraju pre preraditi, a kratkoročno se mogu uskladištiti u plastičnim ili drvenim korpama. Ako se plodovi ne prerađuju odmah nakon berbe, mogu se naglo zamrznuti i uskladištiti. U zavisnosti od načina sadnje moguće je ostvariti prinos od oko 8–12 tona po hektaru.