Badem se koristi u prehrambenoj, farmaceutskoj, konditorskoj i kozmetičkoj industriji, kao i u kulinarstvu. Da bi postigao dobar kvalitet, badem zahteva mnogo toplote u vreme yrenja plodova. Cveta u februaru i njegovi osetljivi cvetovi propadaju zbog jakih mrazeva i vetrova. Potrebno izabrati sortu badema koja kasno cveta kako bi se izbeglo nepovoljno delovanje vremenskih prilika u februaru. Oštećenja od niskih temperatura nastaju kod nekih sorata badema tek na temperature od -27°C. Cvetovi neposredno pre otvaranja mogu izdržati temperaturu do -3°C, a kod nekih sorata i do -4°C. Badem vrlo dobro podnosi visoke temperature, pa izdrži bez oštećenja i do 50°C.
Za veliki prinos i krupne plodove potrebno je obezbediti dovoljno vlažnosti za biljku . Na taj se način prinosi mogu povećati i do 40 %. U vreme sazrevanja nema potrebe za navodnjavanjem jer plod badema otpušta vodu. Od svih voćnih vrsta badem najbolje podnosi sušu. Bademu odgovaraju duboko drenirana peskovito-ilovasta ili ilovasta zemljišta. Zemljišta trebaju biti dovoljno rastresita jer badem ima vrlo razvijen koren, koji se razvija i do 4 metra dubine. Iznad 1 000 m nadmorske visine u našim uslovima zbog povećane vlažnosti ne uspeva.
Pre sadnje zemljište treba pripremiti dubokim oranje, zatim se rasipa mineralno đubrivo i zemljište se ore na dubini od oko 40 cm. Za jesenju sadnju duboko oranje obavlja se tokom leta, a za prolećnu sadnju duboka obrada može da se obavi od leta do zime, ako je povoljna vlažnost zemljišta. Sadnja badema se obavlja isključivo zdravim i prvoklasnim sadnicama. Kada je plod badema u punoj zrelosti, omotač puca i plodovi ispadaju. Plodovi ne sazrevaju ravnomerno. Najranije sazrevaju plodovi na spoljnom delu krošnje. Pre skladištenja bademi se očiste i osuše pa se sklone na suvo i provetreno mesto.