Kupina može da naraste u visinu od 50-300 cm. Stabljika joj je, manje-više bodljikava zavisno od sorte. Bodlje služe za penjanje, ali i kao odbrambeni mehanizam protiv životinja koje se hrane lišćem kupine. Cveta od juna do avgusta. Nakon cvetanja iz svakog pojedinog cveta razvija se sitni jagodičasti plod, crvene boje, koji kasnije potamni. Zbog plitkog korena tokom leta zahteva redovno svakih 7-10 dana. Zemljište mora biti dobro drenirano, najbolja su peskovito ilovasta. Izbegavaju se teška zemljišta sa slabom drenažom budući da koren kupine ne podnosi veliku vlažnost. Kupina najbolje uspeva na toplijim, osunčanim položajima i po tome je osetljivija od maline. Osetljiva je na letnje, tople vetrove koji smanjuju vlažnost vazduha i zemljišta.
Koriste se zdrave sadnice i ako su suve, koren se potapa u vodu na nekoliko sati pre sadnje. Ako se sadnja obavlja kasnije, sadnice se moraju utrapiti – koren se zatrpa u zemljište koje je dovoljno vlažno. Prve godine nakon sadnje obavlja se međuredna obrada zemljišta u vidu tanjiranja i kultiviranja kako bi se kupinjak oslobodio korova, a mogu se koristiti i odgovarajući herbicidi. Bočne grančice na jednogodišnjim izdancima se tokom kasne zime skraćuju na dužinu od 30-40 cm što doprinosi lakšoj berbi, a I plod je krupniji. Plodovi kupine ne sazrevaju istovremeno, što znači da je potrebno više berbi da bi se osigurali maksimalni prinosi. Berba se obavlja svaki drugi dan ili češće, ukoliko su temperature visoke.