Trešnja traži mnogo sunca i toplote. Jednom ubrane trešnje više ne sazrevaju, pa se moraju brati zrele. Sveže su trešnje sjajne, pune i sa žarko zelenim peteljkama. Razlikujemo trešnje s mekanim mesom ploda i trešnje s čvrstim mesom ploda. Dovoljna joj je mala količina vlage u zemljištu jer njen koren ima veliku absorpcionu moć. Ne podnosi visoku relativnu vlagu vazduha, a pogoduje joj suv vazduh. Trešnji najbolje odgovaraju duboka i rastresita zemljišta. Trešnja traži umerena vazdušna strujanja. Ne podnosi jake vetrove, posebno u doba cvetanja, zato što kod jačih vetrova pčele ne lete, pa je time umanjena mogućnost oplodnje. Suvi i topli vetrovi ubrzavaju cvetanje. Bolje je voćke saditi u jesen kada je zemljište još toplo i vlažno, pa odmah počinje rast korena. Tokom prevoza i skladištenja, sadnice ni u jednom trenutku ne smeju izgubiti vodu. Pre sadnje odstrane se svi oštećeni delovi korena i on se umoči u mešavinu zemlje, vode i svežeg goveđeg đubriva. Sadnja se vrši tako što se iskopa rupa širine dovoljno da sadnica s korenom stane u nju. Na koren se stavlja sloj rastresite zemlje debljine 5 – 8 cm koji se dobro nagazi kao i 20 – 30 kg zrelog đubriva. Na đubrivo se opet stavlja zemlja a oko voćke se oblikuje čanak za bolje zadržavanje vode. Trešnja se bere kada su plodovi potpuno zreli. Ako se plodovi žele iskoristiti sveži ne smeju biti prezreli, moraju biti čvrsti i ubrani s peteljkom. To je obično dva do tri dana pre pune zrelosti.